Putovanje dolinom vekova


Turistička organizacija Kraljeva
.


Рекреативне стазе


SEDAM REKREATIVNIH STAZA KOJE MORATE DA POSETITE

Pred vama je sedam rekreativnih planinarsko-turističkih staza u Kraljevu za početnike u planinarenju. Poređane su od fizički najlakše do najteže kako biste na idealan način tempirali svoju formu za ozbiljnije planinarske poduhvate. Obilazeći ih upoznaćete skrivene dragulje naših planina i uživati u najlepšim vidikovcima na grad i okolinu. Svih sedam rekreativnih staza su pešačke, nemaju opasne i eksponirane delove na kojima je potrebno korišćenje ruku ili bilo kakvog osiguranja. Iako su staze kraće, neophodno je da iskreno procenite svoju kondiciju i fizičku spremnost pre nego što ih posetite. Brzo hodanje ili trčanje nekoliko puta nedeljno su najbolja priprema. Vedro!


1. Izvor Svetog Save u Dragosinjcima



Selo Dragosinjci smešteno je na severnim padinama Goča i ima oko 250 kuća. U narodu živi predanje da je selo postojalo još u vreme Sv. Save, koji je, kažu, na putu od Žiče ka Gračacu rekao ,,Dragosinci, moji sinci” i ,,Otroci, moji oci”. Za Savovu vodu, kako je meštani zovu, mnogi veruju da je lekovita. Zahvaljujući vrednim meštanima, izvorište je uređeno sa pet česama i velikom klupom sa nadstrešnicom. Ovde se svakog 27. marta dolazi u okviru manifestacije ,,Dani Svetog Save u Kraljevu”. Nedaleko od izvora, na zaravni Stražbi, održava se i sabor Sv. Jovana ,,jesenjeg” (29. avgusta) i tad dolazi mnogo sveta iz bliže i dalje okoline. Sam izvor je smešten u dubokoj šumi bukve, do njega ne dopire puno svetlosti, pa mesto izgleda pomalo mistično i vrlo je fotogenično. Cela staza je većinom u hladu i pešači se makadamom koji se završava uskom pešačkom stazom. Pored izvora protiče potok sa interesantnim kaskadama. Put do izvora nije lako pronaći, zato će vam korišćenje ovog kružnog treka pomoći u njegovom pronalaženju. Opcije za parking blizu izvora dosta su limitirane, pa će vam ova šetnja sigurno biti izazovna i prijatna.

Planina: Goč, Dužina: 4,5 km, Uspon: 200 nv.


Download fajl za goole map.







2. Žuta staza na Goču



Planina Goč smeštena je iznad Kraljeva i Vrnjačke Banje i kao da maše Zapadnoj Moravi stablima autohtonih vrsta drveća Srbije, ona prati njen tok. Šumski mozaik stoletnih stabala bukve i jele, uz bor, hrast, planinski javor i još preko 600 drugih vrsta biljaka predstavljaju simbol ove planine i pluća okolnih naseljenih mesta. To je samo jedan od razloga zbog kojeg ovo prirodno blago uživa status specijalnog rezervata prirode od 2014. godine sa oko četiri hiljade hektara pod zaštitom. Kružna staza koju predstavljamo nalazi se u okvirima zaštićenog prirodnog dobra i povezuje dva prepoznatljiva objekta – hotel Piramidu i hotel Dobre Vode, pa možete sami odabrati odakle ćete krenuti u šetnju. Studenti Šumarskog fakulteta iz Beograda ne dolaze slučajno ovde da utvrđuju stečena znanja o zaštiti i održivom korišćenju šuma. Isto tako, veliki broj dece iz cele Srbije upravo ovde dolazi na rekreativnu nastavu i školu u prirodi. Staza je duga oko 5 kilometara i nalazi se na oko 1.000 metara od nivoa mora što predstavlja idealnu nadmorsku visinu za rekreaciju, uživanje i oporavak od urbanog stila života. S obzirom na to da se pešači kroz šumu, prijatno je obići je i u najtoplijim letnjim danima a posebno je interesantno obići je i zimi uz pomoć krplji.

Planina: Goč, Dužina: 4,7 km, Uspon: 266 nv.


Download fajl za goole map.







3. Kružnom stazom do vrha Ćava



Kraljevčani verovatno najviše posećuju vrh Ćava koji se nalazi na oko samo 7 km vazdušnom linijom od centra grada. Predstavlja trening poligon za mnoge gradske planinare, bicikliste, atletičare, rekreativce, vozače motora i kvadova... Blizina grada i oko 550 metara nadmorske visine razlog su čestih poseta ovom vrhu koji pripada masivu Goča. Staza kreće od glavnog putnog pravca Kraljevo – Brezna i odmah se penje severnim stranama ka vrhu. Većina ove kružne staze prati pretežno makadamske puteve. Na stazi nema izvora. Na žalost, pre 10 godina se na ovom lokalitetu dogodio požar izazvan ljudskim nemarom, pa je preko 40 hektara borove šume izgorelo. Ova brda, koja se vide iz grada, treba da budu za nauk generacijama koje dolaze da ne ostavljaju ništa za sobom u prirodi i da čuvaju šume od požara. Sam vrh se nalazi na granici mesnih zajednica Metikoš i Ribnica. Obavezno ponesite dvogled. Sa vrha se pruža prelep pogled na vrhove šumadijskih planina, zatim Stolove, Troglav, dolinu Zapadne morave, uže jezgro grada Kraljeva...

Planina: Goč, Dužina: 8 km, Uspon: 339 nv.


Download fajl za goole map.







4. Gornja Savina isposnica



Planina Čemerno nepravedno je zapostavljena na planinarskoj mapi Srbije iako je značajna još od perioda osnivanja srednjovekovne srpske države kada Sveti Sava ovde gradi čuvenu isposnicu i piše Studenički tipik, pa sve do herojskih borbi u Prvom svetskom ratu. Ovo malo hodočašće počinje od asfaltnog puta koji spaja Ušće na Ibru sa Ivanjicom, na osmom kilometru uzvodno od manastira Studenica uz istoimenu reku. Uzana staza vodi strmom južnom padinom planine pretežno kroz hrastove i grabove šume. Obavezno odmorište je Donja Savina isposnica gde se nalazi česma Svetog Save sa uvek hladnom planinskom vodom. Staza dalje nastavlja iznad Donje isposnice oko 200 m ravno pa nastavlja da se penje cik cak uz brdo. Na nekoliko mesta se nalaze putokazi i mini odmorišta sa klupama. Oko sat vremena laganim hodom bez pauza potrebno je da se stigne do ,,kuće tišine” - Gornje Savine isposnice. U trenutku objavljivanja ovog teksta isposnica je otvorena i aktivna. O njoj brinu studenički monasi. Obiđite je u miru i tišini. Prvo naseljeno mesto, Savovo, nalazi se u produžetku staze na vrhu brda, no tu stazu ćemo predstaviti nekom drugom prilikom. Iako su ovdašnja sela slabo naseljena, u ovim krajevima se još uvek može čuti pesma: „Oj Čemerno, livado zelena”. Istim putem se možete vratiti do polazne tačke pešačenja. Ne propustite priliku da posetite i manastir Studenicu i obližnje Drvo ljubavi.

Planina: Čemerno, Dužina: 5 km, Uspon: 529 nv.


Download fajl za goole map.







5. Plavom stazom do vrha Strmenica



Strmenica (679 mnv) je takođe jedan od vrhova koji je veoma pristupačan užem gradskom jezgru i često je posećen. Ovde, na severnim stranama Stolova obeležene su planinarsko-turističke staze u nekoliko boja. Do početne tačke ove staze stižete prateći Žičku reku. Na samom startu se nalazi tabla sa ucrtanim stazama i osnovnim podacima. Kružna staza koju preporučujemo obeležena je plavo-belom bojom. Iako na stazi i obližnjim domaćinstvima ima vode za piće, preporučujemo da ponesete barem litar vode sa sobom. Na stazi ima nekoliko odmorišta, a prednost staze je to što je možete skratiti skretanjem udesno zelenom, žutom ili crvenom stazom kojom se uključujete na put koji vas vraća nazad na početnu tačku. Kako se penjete, pogled je sve lepši, kako prema jugozapadu ka Stolovima tako i ka gradu prema severu. Utabana staza prolazi uglavnom kroz borove šume. Malo ispred samog vrha nalazi se prelep vidikovac sa klupom sa koje se pruža verovatno najlepši pogled na grad Kraljevo. Nastavak staze vodi ka selu Gradi odnosno Žičkoj reci. Uzana staza prati pritoke Žičke reke gde je prizor jako lep i gde nemate osećaj da ste na samo 15 minuta vožnje od centra grada. Kada se spustite nazad na makadamski put, nedaleko odatle se nalazi i planinarski dom u selu Gradi. Prilikom povratka, u letnjim danima, osim manastira Žiče, obavezno posetite neki od virova Žičke reke. Najpoznatiji je Ratkov vir.

Planina: Stolovi, Dužina: 7,8 km, Uspon: 428 nv.


Download fajl za goole map.







6. Okamenjena šuma - Lojanik



Okamenjena šuma – Lojanik je retko nalazište paleobotaničkog karaktera sa fosilnim ostacima okamenjenog (silifikovanog) drveta. Osim toga, predstavlja i jedno od najstarijih praistorijskih rudnika opala na centralnom Balkanu. Nalazi se na severnim obroncima planine Stolovi, a do lokaliteta se najlakše stiže pešačkom stazom iz Mataruške Banje. Osim Lojanika, ovom pešačkom stazom kroz listopadne šume Stolova obuhvaćen je i vrh Oštra Glavica sa kojeg se kao na dlanu vide grad Kraljevo, ali i čitava dolina Zapadne Morave prema Čačku. Razgranatu mrežu planinarskih staza u ovom delu Stolova, ali i šire, trasirao je i obeležio čuveni kraljevački planinar Branislav Binić – Bine, inače počasni građanin grada Kraljeva. Za uspon preporučujemo levi krak gledajući prema Stolovima. Polazi se od autobuske stanice, pa Hajduk Veljkovom ulicom u Mataruškoj Banji i taj krak je obeležen standardnom knafelčevom planinarskom markacijom crveno bele boje i strelicama sve do vrha. Na samo kilometar od autobuske stanice u Mataruškoj Banji, naići ćete na ostatke okamenjenog drveta u stadijumu polu dragog kamena. Ukoliko niste spremni da pešačite ceo krug, lako se možete vratiti istim putem nazad prema banji. Na stazi se nalazi jedan kaptiran izvor sa pijaćom vodom. Spust je strm u prvom delu i do banje se prati narandžasto-bela markacija kroz livade i borove šume.

Planina: Stolovi, Dužina: 8,3 km, Uspon: 539 nv.


Download fajl za goole map.







7. Staza Studenac na Rudnu



Ovu kružnu stazu obeležio je MTB klub Čiker iz Kraljeva, uz pomoć meštana, a u okviru projekta prekogranične saradnje Srbija-Crna Gora 2012. godine. Iako projektovana za bicikliste, idealna je za početnike u planinarenju. Dugačka je blizu 12 km, a ukupni uspon manji je od 400 metara. Blago zatalasani tereni Rudnjanske visoravni neće vas ostaviti ravnodušnim, kao ni sjajni domaćini koji se ovde dugo godina uspešno bave seoskim turizmom. Više od 70 % ove staze je makadamski put, slabog prometa i uglavnom dobrog kvaliteta. Polazi se iz centra sela Rudno. Ovde se nalazi tabla sa profilom staze i osnovnim informacijama. Staza prolazi pored starih domaćinstava i lepih vidikovaca odakle se vidi i najviši vrh planine Radočelo - Krivača. Na poznatom brdu Srnjača gde je ušuškano domaćinstvo Pansion Nebo možete obnoviti zalihe vode i napraviti mali predah. Smenjivaće se šume smrče i bora prošarane pašnjacima sa puno lekovitog bilja i gljiva. Sa lokaliteta Radova Voda i iz zaseoka Džode, videćete prelepu panoramu sela Rudno prošaranu razbacanim domaćinstvima, poljima krompira, maline i heljde. Imajte u vidu da u vreme objavljivanja ovog teksta postavljena signalizacija nije bila dovoljna za snalaženje, pa je poželjno praćenje GPS treka ili pratnja licenciranog planinskog vodiča. Pokrivenost mrežom je takođe problematična u nekim delovima staze. Treba imati u vidu da se ovde sneg zadržava vrlo često od decembra do aprila, ali ni u maju nije iznenađenje. Nakon što prođete ovu stazu, postaćete zaljubljenik u Goliju koja ima razgranatu mrežu makadamskih puteva i planinarskih staza koje čekaju da ih istražite.

Planina: Golija, Dužina: 11,6 km, Uspon: 372 nv.


Download fajl za goole map.










Turistička organizacija Kraljeva