Град Краљево окружен је веома интересантним и атрактивним планинама за пешачење и планинарење. На коју год страну света да кренете из центра града, доћи ћете до планинe чији је највиши врх висок барем 700 метара. Дугогодишња традиција овог спорта и активности планинарских клубова и туристичких радника допринели су афирмацији града Краљева као препознатљиве дестинације за планински туризам. Реткост је да се у оквиру једне јединице локалне самоуправе налазе четири планинарска дома, чак пет планинарских трансверзала, шест планинарских клубова, траса европског пешачког пута и стаза традиционалне републичке акције Планинарског савеза Србије. Међу неколико стотина километара разгранате мреже планинарских стаза и путева на територији града издвајамо седам најатрактивнијих.
1. Успон на врх Радочела из села Рудно
Највиши врх планине Радочело (Кривача, 1.643 m) уједно је и највиши врх града Краљева. До њега се може доћи пешице из правца манастира Студеница, из села Мланча и Милиће или пак из правца села Бзовик и Рудно. Лепота пејзажа Рудњанске висоравни, квалитет и избор смештаја, маркирана стаза и најмањи кумулативни успон разлог су због којег ову стазу истичемо у односу на друге. Ова кружна стаза југоистичне стране планине припада заштићеном природном добру Парка природе Голија односно Резервату биосфере Голија-Студеница под заштитом УНЕСКО-а. Стаза почиње из центра села Рудно, на око 1.100 метара надморсе висине а удаљеном око 100 км од центра града. Ово место је познато по добрим домаћинима и развијеној пољопривреди. Дужина стазе је 17 км са укупним успоном од 750 метара. Пешачи се мешовито макадамским путевима и ливадама, а више од половине стазе пролази кроз углавном четинарске шуме. Осим тога, пролази се и поред неколико домаћинстава, затим познатог излетишта близу реке Бревине, али и кроз мистичну столетну шуму букве. На стази има неколико извора пијаће воде. Са највишег врха се по ведром дану јасно виде северне падине Голије, планински масив Копаоника, планина Чемерно и друге.
Удаљеност почетка стазе од центра града: 96 км. Почетна надморска висина: 1090 мнв. Дужина стазе: 17 км. Укупан успон: 750 м. Највиша надморска висина: 1643 мнв. Удаљеност почетка стазе од центра града: 11 км.
Приказ стазе врх Радочела из села Рудно
2. Нарцису у походе
Вероватно најпознатија планинарска стаза у Краљеву јесте маршута традиционалне републичке планинарске акције „Нарцису у походе” на планини Столови. Ова манифестација одржава се сваке године половином маја месеца када дивљи нарциси цветају и потпуно обеле ливаде при врху планине. Полазна тачка је центар села Каменица које лежи на око 350 мнв а укупна дужина стазе је 21 км. Првих 3,5 км стаза прати макадамски пут до првог одморишта „Нарцис” на око 700 мнв. Одатле се може пешачити гребеном или једноставно наставити путем. Шта год одабрали, имаћете константно леп поглед на остатак планине. Последњих 1,5 км до врха стаза води широком ливадом. На овој маркираној стази је могуће наићи на крдо коња који овде већ дуже време живе на слободи. Иако су навикли на људе и радо позирају посетиоцима планине, треба бити опрезан приликом непосредног контакта. На врху планине (Камариште/Усовица 1.375 мнв) доминира крст висине 33 м подигнут на иницијативу локалних планинара. Са врха се виде пејзажи Гоча, затим се пружа поглед према Жељину, ка Копаонику, а фасцинантан је и поглед према Долини јоргована, али и према граду Краљеву који се види као на длану. Повратак ка подножју планине води јужним падинама у правцу Гоча где се смењују пашњаци и макадамски путеви. Пешачење се завршава код планинарског дома „Зорица Гиздовић” у селу Брезна.
Удаљеност почетка стазе од центра града: 15 км. Почетна надморска висина: 350 мнв. Дужина стазе: 21 км. Укупан успон: 1270 м. Највиша надморска висина: 1375 мнв.
Приказ стазе Нарцису у походе - планина Столови
3. Маглич – Троглав – Станча
Троглав је планина која нас својим именом подсећа на старословенске корене и божанства. Оивичена је рекама Лопатница и Ибар, а приступачна је из неколико праваца: од Богутовачке Бање, од села Лопатница, села Толишница, из правца Чуђачког потока идр. Стаза коју представљамо креће са магистрале у непосредној близини замка Маглич. Пешачи се кроз село Маглич северозападно према врху планине и углавном макадамским путевима. Дужина стазе је око 17 км а највиши врх Ком висок је 1.177 метара изнад нивоа мора. Гребеном се прелази преко сва три врха са којих се лепо виде суседни Столови, Чемерно, Јелица и град Краљево. Крај стазе прати макадамске путеве који излазе на главни путни правац Богутовац – Толишница, на северозападној страни планине. Слапови и природни вирови реке Лопатнице чине ову стазу атрактивнијом, па је купање у овој чистој планинској реци право освежење након пешачења у летњим месецима. Стазу је интересантно прећи и у супротном правцу.
Удаљеност почетка стазе од центра града: 27 км. Почетна надморска висина: 280 мнв. Дужина стазе: 17 км. Укупан успон: 1280 м. Највиша надморска висина: 1177 мнв.
Приказ стазе на Маглич – Троглав – Станча
4. Студена планина
Студена планина смештена је између Гоча, Столова и Равне планине, а југозападне литице јој се спуштају према реци Ибар и Жарачкој планини. Има разгранату мрежу шумских путева који су одлични за вожњу брдских бицикла и пешачење. Вероватно најпознатија стаза до њеног највишег врха Кавгалија (1.355 м) креће од напуштеног Лугарског дома смештеног поред пута који води од Краљева према Гочу. Ову кружну стазу од 15 км на северној страни планине карактеришу благи успони, стога можете сами одабрати правац кретања. Стаза се не маркира редовно. Половина стазе пролази кроз шумовит предео са природним хладом. Непрегледни пашњаци обрасли клеком при врху подсећају на пејзаже Столова чије се јужне падине јасно виде са ове стазе. Обавезно одмориште са малим летњиковцем је Маретова чесма, на само 500 метара удаљеном од врха планине. Са врха се у правцу југа по лепом дану пружа диван поглед према Равној планини, Жељину и Копаонику, а источно и југоисточно према Чемерну и Голији. Причу о пореклу назива највишег врха чућете од локалног планинског водича.
Удаљеност почетка стазе од центра града: 24 км. Почетна надморска висина: 730 мнв. Дужина стазе: 15 км. Укупан успон: 880 м. Највиша надморска висина: 1355 мнв.
5. Жарачка трансверзала
Трансверзале су махом дугачки, тематски планинарски путеви означени планинарским маркацијама. Оне повезују врхове, превоје, видиковце, планинарске домове и знаменитости на једној или више планина као и контролне тачке на којима се налазе печати. Поред тога имају и установљену награду у виду беџа, у овом случају за обилазнике који је пређу. Једна од таквих стаза је и Жарачка трансверзала основана 2006. године. Добила је назив по Жарачкој планини и повезује језеро Гвоздачке реке на Гочу са местом Ушће на Ибарској магистрали. Дугачка је око 23 км и може се прећи за око 7 сати хода. Стаза је маркирана плаво-жутом бојом. Због нешто мањег кумулативног успона, лакше ју је прећи из правца Гоча. Након што се прође кроз четинарске шуме и изађе на такозвану Велику ливаду, стаза се убрзо спушта у живописно село Гокчаница. Ово село се помиње још у жичкој повељи којом Стеван Првовенчани дарује својој задужбини манастиру Жича и „Гвочаницу с Пупавними“. Последњих година ово село са нешто више од 80 кућа постаје позато и по производњи јагодастог воћа. Последња деоница прати макадамске путеве према месту Ушће. Два трансверзална печата и књига утисака се налазе у згради Железничке станице Ушће, код управника возова. Дневник и беџ наручују се од Планинарско-алпинистичког клуба Краљево.
Удаљеност почетка стазе од центра града: 28 км. Почетна надморска висина: 840 мнв. Дужина стазе: 23 км. Укупан успон: 1150 м. Највиша надморска висина: 1190 мнв.
Приказ стазе Жарачка трансверзала
6. Успон на врх Гледића из села Раваница
Највипи врх планине Гледић (Самар 922 мнв) налази се на међи три локалне самоуправе: Краљева, Врњачке Бање и Рековца. Овај врх радо и редовно обилазе планинари и бициклисти из околних градова и могуће му је приступити из правца неколико села: Лешева, Лободера, Годњег Дубича, Каленићког Прњавора или Раванице. Представљамо кружу стазу из села Раванице до којег је лако доћи из центра Краљева. Стаза је дугачка близу 18 км са висинском разликом од око 1000 м и претежно прати колске путеве западних падина планине. Планинарска маркација није скорије обнављана. Са врха се јасно виде врхови Столова и планина Гоч према југу, Јастребац према југоистоку, обронци планине Рудник на северу али и купасти врх планине Ртањ на истоку. Гледић и даље чува шуме по којој је читава регија добила име али и стара сеоска домаћинства која имају потенцијал за развој сеоског туризма. Близина два значајна средњевековна манастира Каленић и Љубостиња, оближње дестилерије и винарије Западноморавског винског рејона подижу атрактивност овој планини.
Удаљеност почетка стазе од центра града: 21 км. Почетна надморска висина: 300 мнв. Дужина стазе: 18 км. Укупан успон: 930 м. Највиша надморска висина: 922 мнв.
Приказ стазе врх Гледића из села Раваница
7. Успон на врх Столова од замка Маглич
За крај остављамо једну кондиционо и технички веома захтевну пешачку стазу до највишег врха Столова, али веома популарну код планинара широм Србије. Дугачка је око 16 км са висинском разликом преко 1.300 м. Стаза се налази на западној страни планине и креће од Ибарске магистрале у непосредној близини замка Маглич. За безбедно прелажење реке Ибар неопходан је мост код Маглича који у тренутку објављивања овог текста није у функцији, али чија је реконструкција је извесна. Сви алтернативни мостови, као ни скела нису безбедни за прелаз! Стаза креће узводно реком Магашницом и на самом почетку је неопходно прећи активно пругу Краљево – Косовска Митровица где је потребан додатан опрез! Након око 300 метара пешачења уз реку стаза се стрмо пење на десно ка гребену Клечак. Ова гребенска тура има лепу травнату подлогу уз местимичне стене и познато је станиште неколико врста змија, па је додатан опрез неопходан приликом кретања и одмора. Извори су скривени на овој стази, па је препоручљиво понети барем 1,5 литара воде и довољно хране. Након успона до највишег врха, стаза наставља у правцу суседног гребена који се спушта на замак Маглич. Приликом спуштања Градском косом, на неколико места постоје стеновите препреке које се могу заобићи благим скретањем са стазе према реци Магашници. Са овог места снимани су кадрови за филм Ironclad II редитеља Џонатана Инглиша. Поглед на замак окружен реком Ибар из овог угла ће вас оставити без даха. С обзиром на то да је потребно око 8 сати за прелазак и уживање на стази, не препоручује се обилазак у периоду године када је краћа обданица. Стазу не препоручујемо особама које се плаше висине.
Удаљеност почетка стазе од центра града: 27 км. Почетна надморска висина: 280 мнв. Дужина стазе: 17 км. Укупан успон: 1320 м. Највиша надморска висина: 1375 мнв.
Приказ стазе врх Столова од замка Маглич
Напомена: Ове планинарске стазе нису препоручене почетницима у планинарењу, особама са слабом физичком кондицијом и лошим здрављем, слабом орјентацијом, неадекватном опремом и препоручљиве су искључиво у периодима без снега. Тежина стазе зависи пре свега од дужине и укупног успона, затим од техничке захтевности односно нагиба, проходности терена, подлоге... Време преласка стазе је релативно и зависи од величине групе, брзине кретања најспоријег у групи, дужине и броја пауза и других околности. Планинарске маркације презентованих стаза у тренутку објављивања овог текста нису у најбољем издању. Мобилни телефони у већем делу презентованих стаза немају добар сигнал. Коришћење мобилних телефона уместо ГПС уређаја није препоручљиво.
Списак препоручене опреме за једнодневно планинарење у летњим условима: • планинарски ранац (20-30 литара) • штапови за пешачење • удобне, водонепропусне планинарске ципеле са адекватним ђоном • чарапе и гамашне • планинарске панталоне са дугачким ногавицама • активи веш који не задржава влагу и резервна мајица • кишна кабаница, јакна отпорна на ветар и влагу (кишобран) • капа или качкет, наочаре за сунце и крема за сунце • прва помоћ, средства за хигијену, лекови • 1,5 литар воде, сушено воће и коштуњаво воће, енергетске чоколадице, 1 оброк, прибор за јело и кесе за отпад • лична карта, здравствена књижица и планинарска књижица • телефон, фото апарат, ГПС уређај, чеона лампа, двоглед, резервне батерије • упаљач, пиштаљка, планинарско уже
Будите одговорни у планини: 1) Чувајмо шуме од пожара! 2) Не правите непотребну буку и будите опрезни са покретањем камења низ литице! 3) Не уништавајте станишта и не берите биљке и гљиве са листе строго заштићених врста! 4) Сав отпад (органски и неоргански) вратити до насељеног места са организованим управљањем отпада! Свако одношење затеченог отпада са планине је похвално. 5) Поздравите друге планинаре и локално становништво и понудите им своју помоћ ако им је потребна.
Савети за безбедно планинарење: Пре поласка на планинарење консултујте са изабраним лекаром. Прилагодите стазу својој тренутној физичкој кондицији, снази и здрављу. Не идите сами у планину! Увек обавестите неког од пријатеља којом стазом у које време сте планирали да идете. Уз пажљиво планирање свих активности, поред провере временске прогнозе обавезно консултујте локалне планинаре о проходности путева и стаза. Проверите списак препоручене опреме још једном пре него што кренете на пут. За безбедно уживање у планини препоручено је стручно вођење од стране лиценцираних планинских водича Планинарског савеза Србије. Списак водича из Краљева пронађите на нашем веб сајту.
Горска служба спасавања Србије За помоћ или у било којој ситуацији везаној за кретање, боравак и опасности у планини, обратите се спасиоцима Горске службе спасавања Србије: +381 62 464646. Наведите тачну локацију и опишите о каквој се несрећи ради. Помоћ долази, сачекајте!